Поезија

100 МЛАДИХ ТАЛЕНАТА 2017

 
Јесења песма
 
                                                            Лишће шушти,
                                                            киша пљушти.
                                                            Јесен је стигла,
                                                 престаје напољу дечија игра.
                                                            Небо је тмурно,
                                                            сунца нема.
                                                            Дошла је јесен,
                                                            зима се спрема.
 
                  Јована Марковић II/1
 
 

Мој трактор Том

Мој трактор Том
Стално је у срцу мом.
Час га возим, час се квари,
Мајстор ће руке да изгарави.

Шрафови се љуљају,
гуме су му меке.
"Не брини се, тракторчићу Томе,
Купиће ти Лаза нове опреме неке!"

И онда сам ја средио
Трактор свој,
Сад јури и жури, 
Као да је нов.

У мом селу
Сад завиде ми сви,
Јер мој Том је малишан,
Најжешћи од свих.


                                                                    Лазар Цвејетиновић II/2



Јесен

Јесен нам је дошла
И жуто лишће
Са собом довела.

Деца се играју,
Тате секу дрва,
А маме зимницу спремају.

Свако нешто ради,
Како би се спремио
Да се зими слади.

Деца се највише радују
Јер зиму нестрпљиво чекају.


                                                                                 Јована Петровић II/2




Јесење песме
 
Када јесен дође 
време се мења
дани су краћи,
а летњег сунца нема.

Када погледаш напоље,
дрвеће се љуља,
а лишће пада
и ветар дува.

Нема више да се чује
птичја песма
отишле су из овог места.
Ни врабаца више нема
као што су били,
па су нам на прозор долазили.

Зелене боје полако нестаје,
жута боја остаје.

                                                        Катарина Глишић III/1




Моја куца

Моја куца зове се Маза.
Она је много лепа
она ме увек радосно дочека.

Репом она увек маше
скаче, скаче, увек скаче.
Шапом увек мене дира
Стално хоће да се игра.

                                                     Милош Радосављевић III/2




Зимске чаролије

За нас децу малу,
зима чини чуда,
и још мало снега,
и неколико друга.

Зато када сване јутро,
глава ми је пуна,
да ли санке, или снешко,
не знам шта бих прво.

Али ипак, нема везе,
нек све по реду иде,
зима траје стварно дуго,
нећу да се бринем.

Позвао бих све другаре, 
у дечије лудорије, 
јер само су то праве,
зимске чаролије.

                                          Никола Милошевић III/2




Мој сан

Сањала сам сан, ведар као дан.
Видела сам све играчке мале како лете.
Биле су плишане и меке.
Које би пожелело свако дете.

Кад оно у то пробудих се ја
И све то беше истина права:
Соба пуна малих играчака.

Сањаћу опет неки нови сан,
Можда се и оствари
И буде добар као диван дан.

                                               Невена Хајдуковић III/3




Скакутаво јаје

Скакутаво јаје скаче,
Као неко мало маче.
Тек што се излегло,
Мами је побегло.

Скакутаво јаје скаче,
Као неко мало паче,
И скакуће гласно,
Да сви чују јасно.

Високо до неба
И љускице нема,
Јер из жутог јајета
Пиленце већ дрема.

Мало јаје весело скаче,
Мало пиле весело гледа,
Да га види мало ђаче, 
Да га никад ником не да.

                                             Никола Кукић III/3




Црвена јабука

На пољани малој,
расла је јабука,
под небом плавим.

Висока је као вита јела,
а плод јој је ко ружа
румена.

У пролеће цвета и јесен
и бере свако је дете са
љубављу једе.

Воле је деца
воле и одрасли
свако ко је проба
ужива у њеној сласти.

Од ње је лепо џем да се
једе, и сок да се пије, она нам
доноси здравље
оно што је најважније.

                                                   Вељко Радосављевић IV/2