Физичко васпитање

 
Школски спорт

          Термин школски спорт означава спорт као део образовног система, у коме је на првом месту едукативна димензија, и где је резултат искључиво средство којим ће ученик да се уздигне и моторички и духовно, а никако основни циљ.
          У основи школског спорта јесте задовољење потребе за кретањем, потребе за комуникацијом - дружењем и испуњењем слободног  времена (доколице) на прави начин.
           Школски спорт подразумева масовност, при чему сви ученици (који то желе) учествују, вежбају и такмиче се, а они најбољи репрезентују разред и школу. У школском спорту не сме бити крајње селекције која би само најбоље ученике укључила у остварење крајњег циља - максималног резултата, а остале ученике искључила из процеса вежбања.
          Школски спорт је битан за ученике због стварања навике за физичким вежбањем која би одвојила децу од телевизије, видео - игрица, седења у фотељи, цигарета, алкохола, дроге, кафића и ''ноћног живота''. Кроз такмичења (као начин потврде и досезања спортских резултата) школски спорт учи ученике како се нешто постиже сопственим радом  и напором. 
        У школском спорту ученици се играју фудбала, рукомета, кошарке, одбојке, вежбају спортску гимнастику, атлетику, баве се плесом, пливањем. У свакој школској секцији ученици се друже, а наставник свима мора дати довољно простора за исказивање и ''бесконачно'' време које ће ученици под његовим надзором  искористити на начин да игром и вежбањем буду срећни и задовољни.
            Физичком вежбом ми хранимо свој оранизам свежом, незагађеном и надасве здравом храном, којом душа и тело постају чистији и јачи.
Наставник и ученици заједно, кроз школски спорт треба да постигну задовољство вежбањем, да развију моторичке способности, позитиван дух такмичења, да поштују противника, испуне своје слободно време и добију осмехе на лицима , чинећи и себе и друге срећнијим кроз дружење и здрав начин живота.
                                                          

                                                  
 
О  НАВИЈАЊУ

 
          Они који прате спортска надметања, спортске игре, спортске сусрете, такмичења па и спортске борбе, знају шта значи навијати.
То је као нека припомоћ ономе који ти је драг да буде успешнији у ономе што чини: Да више прескочи, да брже потрчи, да тачно погоди оно што гађа, да постигне гол, погоди кош... Може он и без те помоћи али му је драже кад осети да га неко подржава, поспешује, кад чује: „Хајде!“ , „Напред!“, „Можеш ти то!“ . Како то лепо, скоро као песма звучи ако сте на тридесетом километру маратона, кад сте у осамдесетом минуту фудбала, када ваша екипа почиње последњу четвртину игре  са 4-5 кошева заостатка. И кад од вас зависи да ли ћете добро шутирати пенал или сте само корак – два иза водећег , али вам се чини да га никад нећете достићи... А онда се зачује са трибина „Напред мали!“. Е онда учините онај одлучујући корак који личи на скок, али и на лет. И ето, и не приметите кад сте избили на чело тркачке колоне  и циљ вам се скоро смеши. А тамо код циља обешене медаље, као да вам машу: Још мало!
          Али, није лепо само ономе ко се бори, ко трчи, плива, скаче... Лепо је и ономе ко гледа, јер сваки успех спортисте и наш је успех. Ако је из наше школе, из наше улице, наше екипе, нашега града, наше земље, онда као да смо и ми ти спортисти који се надмећу и јуришају на циљ. Али кад није наш рођени, наш је јер је човек нашега времена, наше генерације, јер је спортиста а спортиста је човек који поред других вредности има и ту, што је успешан у нечему, успешнији од других, што потврђује нарастање моћи човековог тела да савлада брзину, висину, тежину, да повећа прецизност, да покрене нешто напред, ка вишем и бољем. Зато је лепо кад навијају за нас, али и када ми навијамо за другога.
Али није лепо, кад неко хоће да омете супарника, да збуни онога ко није „његов“ , па и да га наљути, увреди, да му подвикне нешто, што га омета у спортском напору. Све зато да његов победи.Зар вам се не чини да тако такву победу не чине светлијом , него некако прљавом. Такво навијање је неспортско. Прави спортисти такво навијање не желе и прави навијачи то не чине.
 

СПОРТСКА СЕКЦИЈА  

 

          Школске 2013/2014. год. у раду спортске секције обухваћено је 40  ученика  од  петог до осмог разреда, од  тога 15 девојчица и 25 дечака.  Часови спортске секције реализују се  седмог  часа петком  и ученици га редовно похађају.
Редовност на часовима спортске секције и ангажовање ученика на истим и ове године дала је  резултате на спортским такмичењима. Од првих такмичења  реализован је стони тенис. Наша школа уједно је и била домаћин општинског такмичења. Нашу  школу су представљали ученици 8. разреда Лазар Здравковић, Милош Павловић и Лазар Станисављевић. Успех смо показали у дублу где су Здравковић - Станисављевић освојили 2. место. У октобру месецу  реализовано је такмичење из  рукомета и мушка екипа  је освојила 3. место.
          У новембру месецу  ојачали смо школски тим; уследило је такмичење из одбојке где су и девојчице наше школе узеле учешће и тог  06. 11. 2013. на општинском такмичењу из одбојке, у Хали спортова у  Деспотовцу,  освојиле 3. Место, док су дечаци, нажалост, остали без дипломе.
Остала такмичења из спорта планирана  су у другом полугодишту у  јануару  и марту из кошарке и малог фудбала; планирамо учешће, а наравно надамо се још понекој дипломи која ће нам дати мотивацију за даљи рад, а до тада  - један велики спортски поздрав!