Проза


Пролеће у мом крају
 

           Прошло је хладно време. Коначно је стигло пролеће. Сунце је весело и деца се играју у парку са веселим осмехом. Када је пролеће, тада је време сунчано и лепо. Мирис цвећа је прелеп. У пролеће имамо боје, а то су: жута, црвена, бела и зелена. Цвеће у пролеће има шарене и лепе боје, птичице певају са грана и деца уживају у прелепом и сунчаном дану. Све је зелено и лепо. Поветарац јако мало дува, а на ливади има разних биљака и све је дивно. Пчеле и осе зује и деца се играју срећно.

Теа Никодијевић, 3. разред
 


Мени драга особа
 

          Има много људи око мене, али ја описујем свог брата. Он ми је најдражи брат на свету. Он се зове Михаило.

          Михаило има плаву косу. И очи су му плаве боје. Он је мало пунији. Воли да носи мајице и тренерке. Он је добар зато што помаже тати у гаражи. Брижан је. Када нисам разумела задатак, он ми је помогао. Он није себичан. Није себичан зато што дели са другима. Његово омиљено јело је роштиљ. Воли да спрема доручак свом млађем брату. Доручак понекад подели са својим кућним љубимцем који се зове Баби. Он никада не подиже глас на мене.

          Описала сам га зато што је он мој брат. Волим га зато што помаже другима и мени.

Ђуђина Васић, 3. разред

издојено одељење у Грабовици

 

Наш мали баснописци
 
          Басна (лат. apologus) је кратка прича у прози или стиховима у којој главну улогу имају животиње (понекад биљке и неживе ствари), приказане са људским особинама; говором, карактерним особинама, склоностима, тежњама и сл, тако да се алегорички цртају односи међу људима, изругују људске слабости и мане и дају моралне поуке.
          Наши мали ученици су заволели басне па се и опробали у њиховом стварању. Ево како изгледају басне из угла ученика другог разреда.
 
 
Јарац и вук
 
          Запази вук јарца у жбуњу како се заглавио, па пита јарца: „Зашто си трчао па си се заглавио? Ниси ти ваљда од мене бежао? Хоћеш да те излечим од тих болова?'' „Може, али како?'' пита јарац. „Овако'', рече вук и поједе јарца па се сакри у жбун.
 
          Поука: кога не познајеш не треба да га слушаш!
Николина Лазаревић, 2. р.
 
Жирафа и врабац
 
          Једног дана срели су се пријатељи жирафа и врабац. Хтели су да виде ко је виши.
          Жирафа је рекла: „Ја сам виша''. Врабац је полетео и рекао „Ја сам виши''.
          Жирафа је рекла да се неће дружити са варалицама. Жирафа је отишла, а врабац је схватио да не треба варати.
 
          Поука: Никада не треба варати или лагати!
Лазар Огњановић, 2. р. 
 
Лисица и грожђе
 
          Види лисица грожђе иза ограде. Хтела је да га поједе, али прво је морала да је прекочи. Види поред грожђа пса. Када је прошла ограду пробудио се пас и појурио је. Лисица је побегла у шуму, а остала је и без грожђа.
 
         Поука: Никада не узимај нешто туђе!
Стефан Вучковић, 2. р.



 

 
Мој трећи наступ за Репрезентацију
 
                Поново сам на терену моје екипе. Трећи пут заредом добијам позив од Фудбалског савеза Србије да заиграм на утакмици између репрезентације Источне Србије и репрезентације Војводине. Осећај да ћу поново наступити за репрезентацију и заиграти са друговима из свих крајева Србије  био је предиван. Толико мислим о томе како ћу упознати репрезентативце Војводине и за неколико  утакмица и све репрезентативце целе Србије, да нисам ни приметио када се тренинг завршио.
                Иако је временски рок за одигравање утакмице био прекратак, осећао сам се спремним да се поново докажем на терену. Плашило ме је мало, дуго путовање до градског стадиона у Жављу.
                Ипак, када је утакмица кренула и када сам истрчао на терен, више нисам осећао последице раног устајања и дугог путовања. Одиграо сам једну од бољих утакмица, као и цела моја екипа и успели да победимо репрезентацију Војводине са 1:0.
                Били смо поносни и задовољни због добре игре, па се пут од Војводине до Јагодине чинио краћим, иако смо у Јагодину стигли тек у 21 час.
 
 
Жељко Софронијевић,
8/1
 
Змајев прстен
 
                У једној далекој земљи живео је цар који је желео да свог сина јединца ожени принцезом коју млади царевић буде изабрао. То нимало није био лак задатак.          Долазиле су принцезе из разних крајева света, али царевићу се ниједна није допала. Тако он реши да пође у свет и пронађе принцезу својих снова.
                Обишао је многа краљевства, упознао многе принцезе, али није нашао своју принцезу. Путујући тако, дође до мале, јако удаљене земље у којој је живела најлепша принцеза на свету. Кад ју је царавић угледао, одмах је пожелео за жену. Тако заљубљен оде њеном оцу, краљу, и замоли га да му да своју ћерку за жену. Краљ пристаде под условом да младић убије змаја који је сваке године узимао по једну девојку из њиховог краљевства и да са дна мора донесе змајев прстен у коме је био змајев живот. Младић прихвати и одмах крете на пут да изврши задатак.
                Путујући тако данима, седе да се одмори поред једног потока. Док је седео, угледа рибицу како се праћака на обали. Сажали се и врати рибицу у воду. Мало после поче вода у потоку да се таласа и из ње изађе водени цар. Младић у чуду устукну. Цар се поклони пред царевићем и рече: '' Ти си ми спасио кћер и ја сам ти много захвалан. Шта могу учинити за тебе?'' Царевић му исприча куда се запутио. Водени цар рече: ''Помоћи ћу ти. Змаја нико не може убити осим човека званог Глинар''. Затим даде младићу крљушт и рече: ''Кад ти буде била потребна моја помоћ, протрљај крљушт три пута. Знај да је прстен у змају. Када змај буде убијен, прстен ће постати птица и летеће до првог мора где ће се поново претворити у прстен. Пашће у море да га нико никада не нађе, јер само море после неког времена даје змају нови живот''. Царевић му се захвали и крену да тражи Глинара.
                Путујући по свету, царевић је питао за Глинара, али нико није никада ни чуо за њега, а камоли знао где је. Једном тако дође до једног извора и седе да се одмори. Поглед му паде на испуцалу земљану чинију која је вирила из траве. Узе је и насу воду у њу да се окрепи. Кад- гле чуда, из посуде изађе човек од блата и рече му: ''Хвала ти што си ме оживео. Ја сам Глинар. Шта могу да учиним за тебе?'' Младић се обрадова, исприча шта се од њега тражи и замоли га да убије змаја. Глинар пристаде и пођоше у змајеву земљу.
                Дуго су путовали док не дођоше до дубоке пећине у којој је змај спавао чврстим сном. Тада Глинар рече царевићу: ''Ево ти ова глинена посуда и кад чујеш фијук ветра, напуни је водом''. Затим му рече да спреми пуно сламе и да посуду обложи сламом, па кад чује поновни фијук ветра, да сламу упали. Поздрави се са царевићем и пође сам до змаја.
                Кад је пришао близу змаја, Глинар се претвори у прашину која прекри змаја, а онда ветар обавести  царевића да сипа воду у чинију. За тили час змај је био облепљен блатом. Ветар фијукну поново и царевић упали сламу. Змај је био заробљен у блату које је горело и тако изгоре. Из пепела се одједном појави птица и полете пут мора. Царевић се упути за птицом.
                Стигавши до обале мора, узе крљушт воденог цара и протрља је три пута. Из воде се појави водени змај и рече:''Шта желиш млади човече?'' Царевић га замоли да нађе змајев прстен. Водени цар нареди рибама да нађу прстен и да га дају младићу. Поздрави се са царевићем и оде, а младић остаде да чека. Мало после доплива риба носећи у устима змајев прстен. Младић узе прстен и врати се на двор где га је чекала принцеза.
                Краљ га дочека уз велике почасти и славље јер су његова ћерка и многе друге девојке из краљевства избављене. Царевић даде краљу змајев прстен да га чува, како змај не би поново оживао, и одведе принцезу уз краљев благослов у своју земљу. Тамо су живели у великој срећи до краја живота.

Милутиновић Андреја IV/1